Prirodni lek za holesterol

Šta je holesterol?

Holesterol je važan deo našeg organizma koji je potreban za nesmetano i pravilno funkcionisanje svake ćelije.

Nastaje unutar ćelija sintetisanjem, a možemo ga uneti i spolja-hranom. Naš organizam je sposoban da ga stvara u velikim količinama, ali je dovoljno uneti  150-300 mg na dan.

Uloga holesterola u organizmu je izgradnja svih ćelija i membrana u organizmu, ali i brojne druge kao što su:  sinteza žučnih kiselina, sinteza raznih hormona za nesmetan i normalan rad žlezda.

Holesterol se stvara u jetri i odatle se putem krvotoka transportuje do ćelija organizma.  Njegova koncentracija je najuže povezana sa načinom ishrane, nasleđem, funkcijom rada jetre i bubrega ali i radom hormona.

Holesterol koji  proizvodi naše telo u jetri, pretvara se u žuč koja je važna za varenje ali i da bi se stvorili hormoni u telu. Važan deo masti se zadržava u organizmu, a ostatak se skladišti u žučnoj kesi.

Kao ostali lipidi, holesterol se ne rastvara u vodi, već se u krvi transportuje tako što se veže za protein i gradi lipoproteine.

Normalne vrednosti holesterola u krvi kreću se 3,1- 5,5 mmol/l.

Uloga holesterola u organizmu

Holesterol služi stvaranju biosinteze steroidnih hormona, vitamina D i žučne kiseline.  Kao strukturni element svih ćelijskih i intraćelijskih membrana, uloga holesterola u organizmu je i sinteza hormona u kori nadbubrežnih i polnih žlezda, ali i transport važnih vitamina kao što su: A, D, E i K.

Veza između holesterola i triglicerida

Važnost veze holesterola i triglicerida i razumevanje ovih pojmova je u direktnoj vezi sa našom svešću o zdravlju, stoga je bitno objasniti ova dva pojma.  

Trigliceridi su dobili ime po tri masne kiseline koje vežu. Povišenjem holesterola dolazi i do povišenja triglicerida. Trigliceridi su bitna vrsta lipida koja se zajedno sa holesterolom nalaze u krvnoj plazmi, donose veliki deo energije koja nam je potrebna za nesmetano funkcionisanje ćelija.

Trigliceridi koje proizvodi naše telo dolaze iz masti hrane koju svakodnevno unosimo. Kao glavni sastojak životinjskih i biljnih mast i ulja,  predstavljaju sastavni deo našeg jelovnika.

HDL holesterol - Dobar holesterol

“Dobar holesterol” odnosno HDL ima protektivnu ulogu u našem organizmu i što ga više ima to je bolje. Značajan je jer predstavlja čistača naših krvnih sudova. 

Visok HDL i nizak HDL

Dok je povišen HDL jasan pokazatelj zaštićenosti od kardiovaskularnih bolesti, nisak HDL upućuje na potpuno drugačiju sliku u organizmu.

Snižen nivo HDL-a ukazuje na povećan rizik od nagomilavanja masnoća na zidovima krvnih sudova, što može da dovede do njihovog začepljenja i rizika od bolesto kao što su infarkt srca i moždani udar. 

Normalne vrednosti HDL-a koje su neophodne našem organizmu kreću se 1,0 – 1,54 mmol/L.

Kako podići HDL holesterol?

Dobre vesti za sve koji vode računa o svom zdravlju je da nivo dobrog holesterola u krvi možemo  da povećamo. Navešećemo neke od načina koji za sigurno doprinose poboljšanju zdravlja i podizanju HDL-a.

  • Povećanje fizičke aktivnosti

Sigurno ste više puta čuli da fizička aktivnost povoljno utiče na održavanje dobrog, ali i poboljšanje zdravstvenog stanja koje je na neki način ugroženo. Povećanju HDL-a ne doprinosi samo aerobna aktivnost, već i šetnja, fizički rad u kući ili bašti, ali i bilo koja vrsta sporta.

  • Redukovanje telesne težine

Kod većine ljudi masne naslage se najviše skupljaju u predelu stomaka. Ako merenjem ustanovimo da je obim struka veći od obima kukova, to onda predstavlja osnovni razlog za smanjenje telesne težine i povećanje „dobrog holesterola“. Smanjenje prekomerne telesne težine ima pozitivan uticaj na porast HDL holesterola.

  • Povećan unos korisnih vlakana

Važnost dijetnih vlakana ogleda se u tome što se vezuju za vodu i kada „nabubre“ ne usvajaju se, već samo prolaze kroz digestivni trakt. Nesvarljiva dijetna vlakna nemaju kalorijsku vrednost i tako povoljno utiču na povećanje HDL-a. Dijetna vlakna možemo naći u brojnim mahunarkama, voću i povrću. U voću :kruške, maline, jagode, ribizle. U povrću ih ima u značajnim količinama i to u: luku, artičoki, kukuruzu, grašku, pasulju, brokoliju. Mahunarke su izuzetno bogate vlaknima i to se najviše odnosi na pasulj, ali i u brojnim integralnim žitaricama.

  • Unos nikotina

O štetnosti duvana na celokupno zdravlje smo i sami mnogo čitali. Unos nikotina se pored ugrožavanja celokupnog zdravlja loše odražava i na nivo dobrog holesterola. Osim jačanja karaktera, osnaživanja volje, povećanja motivacije i pomoć lekara, ali i dodatna literatura mogu puno pomoći da zauvek ostavite ovaj porok.

  • Smanjenje unosa trans masti

Trans-masne kiseline najčešće nastaju pri preradi biljnih ulja u čvrste (margarin), ali i prženjem hrane na visokim temperaturama. Ove kiseline proizvodima daju takozvanu čvrstinu i bolji ukus i zbog toga ih ima u brojnim proizvodima.  Trans masti su veoma opasne za srce i krvne sudove i one takođe smanjuju  dobar nivo HDL-a. Najveći izvori trans masti su u uljima koja se koriste u proizvodnji brze hrane,  pekarskih proizvoda, čipseva itd.

  • Konzumacija alkohola

Dok brojni stručnjaci preporučuju unos 1-2 pića dnevno, drugi se zalažu za potpuno izbacivanje alkohola iz svakodnevnog načina života. Svakako veći unos od jednog ili dva pića može imati negativne posledice na celokpuno zdravlje, samim tim i na nivo dobrog holesterola. Vino je poznato po tome što sadrži polifenolna jedinjenja koja imaju antioksidativnu aktivnost i štite krvne sudove i imaju zaštitini efekat kod povećanog nivoa štetnih masti u krvi.

  • Omega 3 masne kiseline

Većina riba iz morske vode je bogata omega 3 masnim kiselinama i veoma povoljno utiče  kako na krvne sudove tako i na povećanje  korsinih masti u našem organizmu i novo HDL-a.

  • Unos nezasićenih masti

Osim povećanja dijetalnih vlakana u svakodnevnoj ishrani, najbolje rezultate u podizanju nivoa HDL holesterola ima i upotreba nezasićenih masti koja se može naći i u hladno ceđenom maslinovom ulju, koje je veoma dobra zamena za druga ulja koja imaju štetan uticaj na dobar holesterol u krvi.

Šta je LDL holesterol?

Holesterol je mast koja predstavlja izvor energije. Kao glavni sastojak ćelijskih membrana omogućava održavanju rada ćelija. Kao što smo do sada saznali da postoji dobar HDL holesterol, tako postoji i loš holesterol, takozvani LDL holesterol.

LDL referentne vrednosti

LDL odnosno štetni holesterol i njegovo merenje je bitno da bi se odredio faktor rizika za razna oboljenja. Normalne vrednosti su u rasponu 1,55 – 4,53  mmol/L.

Visok LDL holesterol

Uzrok povišenih LDL vrednosti često je u direktnoj vezi sa neadekvatnom ishranom, celokupnim načinom života i steresom i upravo tada se povećavaju šanse za razne kardiovaskularne bolesti, a pre svega se to odnosi na aterosklerozu.

Kako smanjiti LDL holesterol?

U slučaju da ste otkrili da imate visok nivo LDL holesterola u krvi pravo je vreme da otkrijete i adekvatne načine da smanjite njegov nivo. 

Vrlo podmukle strane povišenog LDL holesterola u krvi uglavnom nisu vidljive odmah i mogu se razvijati godinama, zato ih je važno što pre izmeriti i eliminisati. Ozbiljnost ugroženog zdravstvenog stanja kada je LDL holesterol povišen govori o tome da je bolest već uznapredovala i da je što pre treba eliminisati.

LDL holesterol se može smanjiti promenom načina ishrane, unosom biljnih vlakana, upotrebom voća i povrća, ali i promenom pomenutih štetnih životnih navika.

Najčešći uzroci visokog LDL holesterola i triglicerida

Povišen nivo triglicerida se najčešće javlja usled povećanog unosa štetne hrane, a tu prvenstveno mislimo na hranu koja ima u sebi trans-masne kiseline. Ali i usled drugih faktora, način života, konzumacija alkohola i nikotina.

Do povišenog nivoa triglicerida dolazi i usled trajnog oštećenja jetre, hroničnog alkoholizma, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, opstrukcije žučnih puteva, ali i uzimanja određenih lekova, kao na primer kontraceptiva i usled stresa.

Povišen holesterol od stresa - da li je to moguće?

Stres, nervoza i nesanica, pored ostalih štetnih navika i praksi u svakodnevici mogu vrlo nepovoljno da se odraze na naše zdravlje, pa tako i na povišen nivo LDL, šteštnog, holesterola.

Posledice povećanog holesterola

Posledice povišenog holesterola pored brojnih kardiovaskularnih oboljenja, mogu biti i infarkt, moždani udar ali ateroskleroza i mnoge druge. 

Štetno delovanje se ispoljava tek kada se holesterol nalazi u organizmu u znatno većim koncentracijama od prosečnih. Povećan unos holesterola hranom, stres, alkohol i cigarete najdirektnije se odražavaju na vrednost njegovog nivoa u krvi.

Ateroskleroza

Ateroskleroza je bolest sužavanja i stvrdnjavanja krvnih sudova nastala kao posledica nakupljanja masnoća na zidovima arterija.

Sve ovo dovodi do sužavanja krvnih sudova, njihovog zapušavanja ali i stvaranja ugrušaka. Ova bolest se vremenom pogoršava, jer se plak sastavljen od masnih ćelija i drugih štetnih materija nagomilava u arterijama.

Kao posledica svega ovoga arterije postaju sve uže i krv otežano prolazi do područja do kojih treba doći.

Aterosklerozu uzrokuje osim načina života i ishrane,, i genetska sklonost pa se može javiti i u ranoj mladosti.  Najčeći uzroci ove bolesti su visok holesterol i šećer u krvi, ali i pušenje.

Aterosklerozu je moguće otkloniti na više načina i to pre svega u zavisnosti od organa koji je oboleo. Ako postoji ateroskleroza arterija, javiće se simptomi angine pectoris ili bol u grudima.  Ako su obolele periferne arterije, javiće se simptomi bolesti perifernih arterija kao što su bolovi u nogama.

Ateroskelroza može da se izleči na više načina. Ako je napredovala uprkos promenama u načinu života onda hirurške intervenije mogu pomoći u sprečavanju pogoršanja bolesti. Terapija može podrazumevati i lekove za lečenje visokog pritiska i visokog holesterola.

Promene u životnom stilu mogu biti od velike koristi protiv ateroskleroze i to pre svega: prestanak pušenja, vežbanje, unos voća i povrća  itd.

Kamenac u žučnoj kesi

Žučna kesa je organ koji se nalazi  u gornjem desnom delu stomaka, ispod jetre. Glavna uloga ovog organa je koncentracija i skupljanje žuči  koju proizvodi jetra.

Žuč je važna u procesu varenja i apsorpciji masnoća iz hrane, ali i za apsorpciju vitamina iz masti.

Kamen u žučnoj kesi je pojava čvrstih nakupina, kristala, rastvorenih minerala u žuči, najčešće u obliku kamenčića ili peska. Između obroka, u žučnu kesu dospeva žuč gde se čuva i koncentriše, dok za vreme obroka masna hrana u tankom crevu pokreće hormone holesterola koji stimulišu kontrakciju žučne kese.

Žuč je važna jer nam pomaže u varenju i apsorpciji mast i u mastima rastrvorljivih vitamina.

Simptomi kamena u žuči su takođe različiti, od bezbolnog takozvanog “tihog” gde se simptomine pokazuju tako lako do njegovog otkrivanja CT skenerom. Ovde su simptomi blagi i rizik uklanja hirurškim putem je veći od od rizika odloženog delovanja.

Bol u žuči, žučni bol ili „žučne kolike“ odlikuju napadi bola u stomaku, tačnije odmah ispod rebara, ali se može osetiti i bol u leđima i bol u desnom ramenu. Do ovih bolova dolazi kontrakcijom žučne kese posle masnog obroka. Kontrakcije vrše pritisak na kamenje i blokiraju otvor i tako se javlja bol. Bol prolazi zajedno sa opuštanjem žučne kese i do olakšanja može doći nakon par sati.

Postoje dva načina dijagnoze kamena u žučnoj kesi: utvrđivanje prisustva kamenja i otkrivanje da li ono izaziva simptome ili ne.  Do otkrivanja kamena u žuči se najčešće dolazi ultrazvukom, ali i pomoću raznih testova zvučnim talasima. 

Kada je reč o tretmanima kamena u žuči postoje razne vrste od kontrolisanja stanja do hirurške intervencije do nehirurške terapije koja podrazumeva eliminisanje kamenja bez oštećenja žučne kese.

Visok holesterol - simptomi

Kao što smo objasnili, moramo praviti razliku između korisnog i štetnog holesterola zato smo ih i podelili u dve grupe.

Dok govorimo o lošem holesterolu treba da napomenemo da visok nivo lošeg holesterola može dovesti do raznih srčanih obolenja usled nezdrave ishrane, pušenja, dijabetesa, genetskom predispozicijom ili visokim krvim pritiskom. 

Vrlo često se dešava da se simptomi povišenog holesterola ne prepoznaju lako. Neki od prvih simptoma su bolovi u stomaku, loša cirukacija, razne promene na koži, ali i promene na očima.

Brojnim medicinskim istraživanjem utvrđeno je da pojava sivog ili belog kruga odnosno prstena oko dužice oka može da ukazuje na povišen LDL holesterol u krvi. Ova pojava se vrlo često uočava kod starijih ljudi i ne mora nužno predstavlajti opasnost. 

Takođe, mogu se uočiti žućkaste promene unutar kapka i one su takođe pokazatelj povišenog holesterola u krvi. 

Holesterol i glavobolja

Osim mučnina i stomačnih tegoba, glavobolje su vrlo česti pokazatelji da je povišen nivo lošeg holesterola u krvi. Takođe se mogu javiti i vrtoglavice i bolovi u ekstremnitetima.

Holesterol i bol u nogama

Bolovi u nogama su vrslo česta pojava kod ljudi koji pate do visokog holesterola. Do bolova u nogama dolazi  jer krv otežano do nogu zbog masnoća koje su se nataložile na zidovima arterija i tako ih suzile.

Pored bola u nogama, pacijenti sa ovim problemom se često žale i na osećaj „težine u nogama“. Najćešće se pacijenti žale na bol u nogama i to u predelu butina, listova i stopala.

Holesterol – ishrana

Najvažniji koraci na putu do smanjenja holesterola u krvi uključuju smanjenje lošeg holesterola ishranom.

Kao što smo već napomenuli namirnice koje sadrže vlakna i antioksidante su ključni za snižavanje lošeg holesterola u krvi, ali i za očuvanje arterija.

Proizvodi životinjskog porekla takođe mogu imati visok nivo toksičnih ulja koja su dobijena pomoću raznih rastvarača. Šećer, alkohol i kofein su stimulansi koje jetra može koristiti da bi proizvela visok nivo holesterola i tako najčešće doalzi do zapaljenja krvnih sudova.

Hrana za dobar holesterol i trigliceride

Hrana koja doprinosi smanjivanju nivoa holesterola je raznovrsna. Tu pre svega mislimo na zeleno povrće koje sadrži najznačajnije antioksidativne vrednosti.

Zeleno povrće sadrži visoke koncentracije fitohemikalija koje se bore protiv oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima.  Zeleno povrće sadrži malo kalorija, čuva od srčanog udara, bogato je vlaknima i zato ga treba što češće koristiti u ishrani.

Orašasti plodovi takođe su veoma bitni u borbi protiv lošeg holesterola jer su izvor zdravog holesterola, odnosno polunezasićenih masti i vlakana.

Brojne studije su pokazale da orašasti plodovi imaju nepovoljan uticaj na LDL holesterol, pogotovo kod osoba sa dijabetesom i visokim nivoom LDL holesterola.

Pored ostalih korisnih namirnica možemo navesti i „čia“ seme, laneno seme, avokado, losos, hladno ceđeno maslinovo ulje, zrna bez glutena odnosno zrna „starijih žitarica“, zeleni čaj, mahunarke itd.

Voće i povrće bogato C vitaminom može znatno uticati na smanjenje lošeg holesterola u organizmu i veoma je važno jer C vitamin učestvuje u sintezi kolagena koji je važan za izgradnju zidova krvnih sudova.

Spelta kao jedna od najpoznatijih antioksidativnih žitarica, predstavlja blago prirode jer je bogata vitaminima A, E, gvožđem, magnezijumom, kalcijumom i aminokiselinama. Pročitajte 7 benefita mlade spelte.

Od 17 aminokiselina, 8 su su od izuzetne važnosti za celokupan organizam koji ne može da ih proizvede sam i neopohdno ih je uneti kroz hranu, odnosno kroz sok od mlade spelte.

Sok od spelte je poznat kao odličan saveznik u borbi protiv povišenog holesterola i po bogatsvu svojih sastojaka koji pozitivno utiču na celokupan organizam.

Ovaj hladno ceđeni napitak od mladih vlati spelte je prepun i vitamina B i K, brojnih proteina i enzima, važan je deo zdrave ishrane i detoksikacije celokupnog organizma.

Sok od spelte

Sok od spelte – Zdravlje za sve, je sertifikovani proizvod za unapređenje opšteg stanja organizma.

Skidanje holesterola - iskustva sa sokom od spelte

Iskustva brojnih korisnika koji su pili prirodni sok od spelte odnose se najviše na poboljšanje kompletnog zdravstvenog stanja i to se najviše odnosi na: čišćenje i jačanje krvne slike, antibakterijsko dejstvo soka spelte na creva i njihovo čišćenje od ostatka lekova, ali i na efikasno čišćenje jetre.

Speltin sok ima preko 300 enzima čak i veoma retke enzime koje imamo samo kada se rodimo. 

Iskustva sa sokom od spelte svedoče i o tome da blagodeti ovog soka mogu pomoći u poboljšanju plodnosti zato što sadrži visok procenat magnezijuma koji obnavlja polne hormone.

Među najefikasnijim rezultatima pokazao se u skidanju holesterola i u smanjenju lošeg nivoa holesterola u krvi. Kao najprirodnija pomoć u  borbi protiv opasnog holesterola sok od spelte najbezbednije čisti krv i krvne sudove, ali i sav hlorofil koji sadrži jezgro magnezijuma utiče na stvaranje hemoglobina i gvožđa u krvi.

Osim što smanjuje trigliceride i holesterol, veoma povoljno utiče na smanjenje telesne mase na najbezbedniji prirodni način.

Holesterol i fizička aktivnost

Mnogo je faktora koji mogu uticati na pojavu holesterola u krvi. Nije samo loša ishrana za to, zadužena, jer se holesterol može javiti i u krvi kod ljudi sa naizgled vitalnom figurom.

Što je manje fizičke aktivnosti, tako su ljudi sve više nervozni, puni negativne energije, teže se nose sa stresnim situacijama, otuda se sve češće javlja i holesterol u krvi.

Dobra stvar kod fizičke aktivnosti u borbi protiv holesterola je što je to rešenje koje možemo primeniti odmah. Fizička aktivnost se od davnina navodi kao blagotvorna za psihofizičko zdravlje i zato treba raditi na jačanju ove navike, na motivisanosti, istrajnosti, jačanju karaktera i volje jer su rezultati fizički aktivnih ljudi vidljivi veoma brzo, osim poboljšanja zdravlja, više se luči serotonin, ljudi su raspoloženiji, mogu se rešiti manje psihičke tegobe ali i nesanica koja je sve češći problem.

Zato, fizička aktivnost ne samo da je dobra u borbi protiv smanjenja holesterola i triglicerida već i za celokupan kvalitet života.

U fizičku aktivnost možemo ubrojati i šetnju, trčanje, aerobne vežbe, bilo šta što nam prija – doneće korist našem srcu, krvnim sudovima i sniženju triglicerida i holesterola.

Pušenje i holesterol

Za loš holesterol krive su razne naše loše navike među kojima je i pušenje.

Pušenje se najčešće vezuje za oboljenjima pluća, ali je njegov uticaj na holesterol i srce isto toliko opasan. Pušenje je štetno jer direktno snižava dobar HDL holesterol i omogućava da se loš LDL holesterol više vezuje za zidove arterija, što doprinosi stvaranju loših naslaga koje zakrčuju krve sudove i protok krvi i dovodi u direktnu opasnost od infarkta, moždanog udara i brojnih drugih oboljenja.

Pored aktivnih pušača, na udaru su i pasivni pušači koji borave u prostoriji sa konzumentima duvanskog dima.