Imunitet je sposobnost organizma da se odbrani od različitih bolesti, virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija, kao i drugih štetnih materija i agresora. On nas zapravo štiti od svih genetski stranac, a to mogu biti ne samo virusi, bakterije, paraziti, već i presađeni organi, pa čak i vlastite ćelije koje su promenile gen.
Ovaj stalan proces borbe infekcije i imuniteta postoji sa ciljem da zaštiti organizam od svih tih negativnih činilaca koji mogu postati pretnja za nesmetano funkcionisanje.
Očuvati i ojačati ga možemo vođenjem zdravog načina života, zdravijom ishranom, kao i redovnim čišćenjem organizma i korišćenjem dodataka ishrani koji snabdevaju organizam sa potrebnim materijama koje mu nedostaju, kao što je to npr. sok od spelte ili sok od koprive.
Šta je imunitet?
Svaki čovek poseduje dve vrste imuniteta, urodjeni i stečeni, koji zajedno čine jedinstven sistem za odbranu organizma. Glavni organ imunog sistema je grudna žlezda, ili timus i proizvodi najvažnije ćelije imunog sistema -bela krvna zrnca., zatim tu je i koštana srž , koja takođe proizvodi više vrsta krvnih zrnaca koja su od značaja za vanćelijski imunitet. U formiranju imuniteta učestvuje i slezina, limfni čvorovi i limfociti, jetra ali i cela koža. Zapravo, u svim organima i tkivima u telu se formiraju i žive brojne ćelije imunog sistema. Ako bi ih izrazili to u brojkama, dobićemo broj sa 13 nula. Tačnije, naš imuni sistem proizvodi deset miliona proteina-antitela svakoga sata, a takva produktivnost zahteva izdašne zalihe hranljivih materija.
Nastanak imunog sistema kod dece
Urodjeni imunitet se formira i pre rođenja, i on je prva linija odbrane našeg organizma. Rođenjem deca preuzimaju majčin mikrobiom koji nastanjuje njegov gastrointestinalni i respiratorni trakt, kao i kožu, a dojenjem nastavljaju da dobijaju antitela i probiotike koji dalje formiraju imuni odgovor. Bebe se rađaju sa nekompletnim imunim sistemom, te se imunitet kod dece razvija tokom prve tri godine života. Dolazeći u kontakt sa spoljašnjim svetom, deca formiraju specifičan imuni odgovor, koji zovemo stečeni imunitet. To je sistem koji se razvija i pamti susrete sa neželjenim mikroorganizmima, i u stanju je da primeni isti onaj imuni odgovor na infekciju koji je primenio i prilikom prethodnog susreta sa njom. Upravo zato, kako rastemo i sazrevamo, obično postajemo imunološki jači i otporniji.
Jačanje imuniteta
Da bi organizam bolje funkcionisao, važno je spoznati šta pozitivno utiče na razvoj i jačanje imuniteta. Čak 60% svih ćelija odbrambenog sistema nalazi se u probavnom sistemu, pa stanje imuniteta zavisi u velikoj meri od stanja crevne flore. Raznovrsna i uravnotežena ishrana, puno svežeg voća i povrća, ribe, probiotskih namirnica, meda, biljnih sokova i čajeva, pozitivno uticu na imunološki odgovor.
Od velike je važnosti i način života: izuzetno je bitno organizmu obezbediti dovoljno sati noćnog sna, vežbanja ili šetnje na svežem vazduhu, kao i umereno sunčanje( zbog proizvodnje D vitamina). Dokazano je da je stres jedan od velikih neprijatelja organizma, zato birajte da na njega reagujete spremnije i staloženije, suprotstavite mu se aktivnostima koje vas relaksiraju (pevajte, vežbajte jogu, šetajte ljubimca, bavite se nekim hobijem, družite se sa dragim ljudima,…).
Vitamini za imunitet
Važni saveznici u jačanju imuniteta su vitamini A, D, B6, B12, C, E, folna kiselina, ali i minerali cink, bakar, gvožde i selen, kao i omega-3 i omega-6 masne kiseline. Vitamin A štiti ćelijske membrane i jača kožu i sluzokožu, vitamin D ima glavnu ulogu u izgradnji i održavanju zdravlja kostiju. Kompleks B vitamina utiče na poboljšanje metaboličkih procesa I organa za varenje, nervnog sistema, ali i kvaliteta kože, kose i noktiju. Vitamin C, neophodan je za pravilno funkcionisanje belih krvnih zrnaca, doprinosi bržem zarastanju rana, snižava nivo holesterola u krvi, usporava starenje. Vitamin E je snažan antioksidans i ima ga u nerafinisanim uljima, jezgrastom voću i semenkama. Omega-3 masne kiseline imaju sposobnost ublažavanja upalnih procesa, dok je cink veoma važan za razvoj belih krvnih zrnaca, koje prepoznaju i uništavaju bakterije i viruse.
Ponašanje u službi jačanja imuniteta
Dnevni unos kalorija dokazano utiče na rad odbrambenog sistema, pa je umereni unos hrane jedan od važnih faktora dobrog imuniteta. Balansirana ishrana bogata svežim, neprerađenim voćem i povrćem, dovoljno sna, boravak u prirodi, umerena fizička aktivnost i šetnja, samo su neki od faktora koji doprinose boljem imunitetu. Birajte pozitivne vesti, i ljude koji vam prijaju. Mnošto loših vesti, utiču na to da mozak percipira da ga nešto ugrožava, pa organizam bira mehanizam odbrane koji isključuje naše interesne sfere i intelektualne aktivnosti, slabe nam kognitivne sposobnosti i ceo organizam je podložniji infekcijama. Ljudi koji sami proizvode negativne emocije imaju mnogo više zdravstvenih problema, a jedan od njih je i depresija. Efekat privlačenja negativnih događaja negativnim mislima je izuzetno moćan, baš kao i onaj koji se odnosi na pozitivne misli. Zato se smejte, jer smeh doprinosi aktiviranju mišića, krvotoka, pluća i omogućava bolje snabdevanje organizma kiseonikom. Koliko je on bitan, govori i podatak da se u mnogim bolnicama terapija smehom danas primenjuje u sklopu komplementarne medicine.
Prirodni lek za imunitet
Otac Tadej je rekao “U prirodi je lek za sve bolesti”. Ako se zaista okrenemo prirodi, uvidećemo kolike blagodeti nam ona pruža. Tako naprimer, crni i zeleni čajevi su bogatiji antioksidansima od bilo kog voća. Beli i crni luk bi bilo dobro koristiti svaki dan, pri čemu beli luk očistiti i držati na vazduhu 15 minuta pre kuvanja ili stavljanja u salatu, kako bi se povećale količine odbrambenih materija. Citrusno voće, kao i tamno zeleno lisnato povrće bogat su izvor minerala i vitamina.Radi dovoljnog unosa cinka poželjno je često konzumirati grašak, pasulj, semenke bundeve. Začini, poput djumbira i kurkume mogu da pomognu sprečavanju razvoja kancerogenih ćelija ali I drugih upalnih procesa, problema sa jetrom,… Karotenoidi sadržani u crvenom i narandžastom povrću i voću utiču na povećanje nivoa imunih ćelija..Takođe, češćim unosom morske ribe, tofua-sira, badema, oraha, kao i biljnih ulja ojačaćete ceo organizam. Smanjite nivo prerađenih namirnica. Od davno su poznata lekovita svojtva meda i propolisa, ali i brojnih lekovitih biljaka kao što su kopriva,spelta, smilje, menta, matičnajk,lovor,.. Započnite dan sa jednom ili dve čaše vode. Osim toga možete koristiti sok od spelte, celera, ječmene trave, citrusa,… Hidrirajte organizam tokom celog dana, poželjno bi bilo oko 2l dnevno, i organizam će vam zahvalnost izraziti kroz dobro fizičko I mentalno zdravlje.
Sok od koprive za imunitet
Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka, koristi se za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma, te je našla primenu kod oboljenja izazvanih akumuliranjem toksina u organizmu (ekcemi, glavobolje, reumatizam, giht, artritisi). Kopriva ima blagotvorno dejstvo kod raznih oboljenja koja nastaju kao posledica preteranog opterećenja jetre, žuči, slezine i bubrega toksičnim materijama.
Hladnim cedjenjem soka od koprive i njegovim čuvanjem u zamrznutom stanju, do momenta upotrebe, sačuvaće se sva njema blagotvorna svojstva. Ovaj sok je izuzetno bogat gvožđem, pa se koristi kod anemija izazvanih nedostatkom gvožđa, a njime možete pobediti brojne alergije.Dokazano je da kopriva utiče na smanjenje holesterola u krvi, pa usporava procese atroskleroze. Zahvaljujući prisustvu vitamina K, smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava preobilna menstrualna krvarenja, krvarenja iz nosa, iz želuca.
Lekovita je cela biljka, od korena do semena. Osim u svežem stanju, u obliku soka ili čaja, veoma jednostavna i korisna je i tinktura od koprive, u periodima kada je nema sveže. Seme koprive pomešano sa domaćim medom izuzetno je korisno u jačanju celokupnog organizma. Dakle, jasno je da zašto ova biljka nosi titulu kraljice korova.
Sok od spelte za imunitet
Sok od spelte prirodan je i dostupan eliksir zdravlja. Izdanci mladog žita se hladno cede i zamrzuti, čuvaju do trenutka komzumacije, kako bi se sačuvala sva korisna svojstva. Preporuka je da se sok uzima svakodnevno, u kontinuitetu od bar tri meseca, da bi se postigli željeni efekti na ceo organizam. U sebi sadrži i od 70% hlorofila, što čini da je njegov hemijski sastav je vrlo sličan hemijskom sastavu hemoglobina, pa se naziva I zelena krv.
Sadrži vitamine : A, B ,C, E , K, folnu kiselinu, mnoštvo minerala: kalijum, kalcijum, gvožđe, selen, bor, bakar. Sveže ceđeni sok jedan je od najvećih prirodnih izvora enzima, sadrži čak neke enzime koje smo imali samo u prenatalnom periodu.. Različita proučavanja su potvrdila njegovo protivupalno dejstvo, i efikasnost u sprečavanju hiperglikemijskog stresa. Sok je niskokaloričan, u 100 g soka ima svega 14 ckal, sadrži C vitamina koliko ima u 6 limuna, i čak 20 puta više gvoždja od spanaća.
Redovnim korišćenjem ovog soka, osetićete vidljiv porast energije, ubrzaće vam se metabolizam, pa će vam biti saveznik u regulisanju kilaže. Vidljivo utiče na poboljšanje krvne slike i regulisanje krvnog pritiska. Moćan je antioksidans, blagotvorno deluje na kosti i zglobove usporava proces starenja. Sok od spelte čuva i vaše mentalno zdravlje, poboljšava koncentraciju i pomaže u borbi protiv depresije. I ono najvažnije, mogu ga koristit svi, od dece do odraslih.
